Evropska oaza kulture u Pečuju

Umetnički pres karavan

Evropska oaza kulture u Pečuju

Mađarski mediteran

Umetnički pres karavan se otisnuo do Mađarske. Nimalo slučajno. Vodjeni jakim zovom kulture, obreli smo se u Pečuju. Krenuvsi u kulturne pohode, osvojio nas je na prvi pogled. Spoj tradicije i modernog, ne mozeš da mu se ne diviš. Lepota u zdanjima, a osecaš vibracije mediterana. Koračaš njegovim ulicama, iščekujući iza neke kuće i ćoška pogled na plavo morsko prostranstvo.

Dah Panonskog mora lebdi nad gradom. Iako je odavno otišlo u istoriju, kao da je u vazduhu ostavilo tračak plavetnila koji možeš da omirišeš. U amanet Pečuju, nekim svojim neobjašnjivim vremenskim kanalima. Zbog mediteranskog duha koji snažno struji Pečujom, Madjari ga zovu madjarskim mediteranom.

U kući šampanjca

Zgrade su u bojama i simbolično oslikavaju njegovu multikulturalnu sredinu. Pored kulture i umetnosti, gastronomija je još jedna od vrednosti u kojoj se neguje tradicija.

Dominiraju motivi južnoslovenske, švapske i madjarske kuhinje. Ekipa Umetničkog pres karavana je ovo specifično gastronomsko iskustvo doživela u restoranu KUĆA ŠAMPANJCA. Nalazi se u prostoru fabrike ŠAMPANJCA iz 19 veka. Ima svoju istoriju koja ambijentu daje autentičnu notu. Tradicija nije izneverena ni izgledom, obzirom da liči na vinske podrume. Kreativni gastronomski tim obogaćuje duh ovog neobičnog restorana koji je na neki način prirodno evoluirao iz fabrike šampanjca u KUĆU ŠAMPANJCA. Saznali smo da vino ne podnosi buku. Prija mu tišina. Vinu je udovoljeno, tako što je pohranjeno duboko u zemljinoj utrobi, u pet podzemnih spratova koji se nalaze ispod restorana. Zvanični šampanjac Pečuja se zove KATEDRALA PET KULA, FINF KIRHEN, iz 1991-e godine. Šampanjac je sa pet ukusa koji simbolizuju pet različitih nacija. Smisao je u samom imenu.

Misterija vinskih u Vilanjiju

Karavan je nastavio prvim vinskim putem u Madjarskoj koji nas je odveo u Vilanj. Najbolju i najstariju vinariju. Crno vino je zaštitni znak.

Vilanjski podrumi vina nose neku magiju, Oslobodjeni duh vina koji titra kroz vinski podrum nam je udahnuo novu energiju. Prepoznali smo je kroz priliv odlicnog raspoloženja. Interesantno je da smo od mirisa vina imali utisak da smo ga degustirali. To je usledilo nešto kasnije, prilikom upoznavanja sa tajnama proizvodnje. Na taj način smo doživeli put kojim se grožđe preobražava u vino. Jedan od vinskih podruma nas je privukao u prostoriju koja odiše mistikom. Drvene stolice sa uskim visokim naslonima koje su poređane u veliki krug. U sredini kruga sunce, a neposredno oko njega dvanaest znakova zodijaka. Kao da se točak vremena pokrenuo u nazad i zaustavio u vremenu kralja Artura i vitezova okruglog stola. Mašta nam je jasno oživela. Mogli smo zamisliti praslike ratnika vinara koji činom inicijacije, spuštanjem mača na čelo i glavu, postaju vitezovi. Vilanj i njegova okolina nude širok spektar mogućnosti za posetioce. Zamak u Siklošu nosi svoju tajnu i priču. Sikloš je varošica poznata po belom vinu i grožđu. Poseban šarm kojim se ova varošica izdvaja od ostalih je da ima nešto sto nemaju mnogi gradovi. Pravoslavna i katolička crkva i džamija na tako maloj površini Siklošu daju svojevrsni pečat plemenitosti utisnut duhovnim blagom, koje ovo mesto čini neodoljivo privlačnim.

Žolnajeva kulturna četvrt kao grad u gradu

Sledeće jutro je za ekipu Umetničkog pres karavana bilo pravo otkrovenje. Žolnajeva kulturna četvrt u srcu Pečuja. Grad u gradu.

Nosi svoj vremenski tok i ritam života. Okružen zidinama, živi svoj svet. Udaljena je od centra grada dvadeset minuta laganog hoda. Kulturna industrija i njena čarolija privlači 150.000 posetilaca tokom godine. Interesantno je da koliko posetilaca dolazi u godini, toliko stanovnika ima ceo Pečuj. Kad zadjete malo dublje u ovaj kulturni kompleks postane vam istog trenutka jasno zašto je Pečuj 2010-e godine ovenčan oreolom Evropske kulturne prestonice.

Sve je pocelo sredinom 19-og veka kada je osnovana prva manufaktura, fabrika porcelana porodice Žolnaj, koja je nakon dve decenije dostigla svetsku slavu. Tragedija porodice Žolnaj počinje 1948-e godine kada je država polupala sve porcelanske kalupe i od čuvenog brenda napravila fabriku kablova. Potomci čuvene porodice žive u inostranstvu .Žolnajeva uprava baštine održava kontakt sa preostalim članovima porodice što je u današnje vreme raritet, i pokazuje istovremeno duboko poštovanje prema tradiciji i osnivačima. U takvom odnosu leži deo tajne o procvatu ove kulturne četvrti. Brend Žolnajeve porodice je postojan. Očuvati korene brenda je veoma zahtevno, a sa druge strane ne može se oslanjati samo na 19. i 20. vek. Sama umetnost 21-og veka mora paralelno da saradjuje sa starom umetnošću. Zajedno čine umetničku celinu.

U pirogranitnom dvorištu se održavaju festivali. Dvorište poseduje specifičnu atmosferu koja ti ne dozvoljava da tek tako odeš iz njega. Ima pet izložbenih mesta. Prostor kulturne četvrti se prostire na šest hektara. Postoji lutkarsko pozoriste. Panonska filharmonija u samoj cetvrti održi četrdeset koncerata klasične muzike. Osamdest koncerata džez muzike bude tokom godine. Sama struktura je posebna sinergija koja je specifična u odnosu na čitavu Evropu.

Pres karavan je video pokaznu manufakturu proizvodnje porcelana. Pečujski brend je pokazna manufaktura rukavica, čijem smo procesu proizvodnje prisustvovali. Doza atraktivnosti i svetske slave je u saznanju da čuvena pevačica Madona isključivo u Pečuju naručuje rukavice. Tradicionalna Pečujska vrednost su Orgulje. Novu aktivnost, novi detalj treba stalno smišljati da bi stanovnicima Pečuja bilo interesantno, a posebno turistima. U takvoj tendenciji se krije konstantnost uspeha ove kulturne svetinje. Sabrati segmente tradicije u novom ruhu i novom odelu. Raznovrsnost sadržaja daje ljudima garanciju da svako može da nadje odgovarajući doživljaj prema svom afinitetu.

Iz istorijskih, kulturnih i duhovnih vrednosti je nastala baza,na kojoj se uzdigla Žolnajeva uprava baštine. Ovde su sagrađeni mostovi koji spajaju istoriju, kulturu i umetnost u jednu celinu. Nemaju more i previše spa centara, ali imaju čuda Žolnajeve tradicije i porcelana. Istinske vrednosti nisu te koje možemo samo rukama da dodirnemo, već one koje doživimo, samo su one stvarno naše. Tajna je u ljubavi prema umetnosti i poštovanju tradicije koja se ogleda u stalnom održavanju veze sa potomcima Žolnaj porodice.

Stvaralaštvo pečujskih misionara kulture

Hodajući Pečujom, pod nogama se oseti živa energija kojom grad pulsira. Ona se od prethodnih generacija prenela na sadašnju.

Zabeležena u kolektivnoj svesti, ona rađa energične kreativne ljude. Oni ovaj prostor obogaćuju novim idejama, kulturom i istorijom. Dopisuju je u našem vremenu. Grade je ovde i sada. Umetnički karavan ima svoju teoriju po kojoj su nadahnuti ljudi u trenucima inspiracije prepoznali kreativna rešenja, koja su sve vreme postojala i lebdela Pečujskim podnebesjem. Tiho i strpljivo, a golim okom nevidljivo, te bogomdane ideje su skriveno čekale da ih neki genijalac prepozna i umetne u celinu. Odabranima se otvoriše duhovne oči. Ideje iz kolektivne svesti su uhvaćene i prenesene u našu dimenziju. Počele su da žive ovu našu vidljivu sliku događaja.

Tajne pečujskih laguma

U prilog pulsirajućoj živosti ulica koju osetismo pod nogama, govori saznanje o postojanju laguma ispod centra Pečuja. Veliki broj podzemnih prostorija i hodnika su živo svedočanstvo našeg intuitivnog doživljaja. Stvarnost i deo tajne koju smo nazreli.

Veličanstvena statua konja krasi centar Pečuja. Lepotom i veličinom oplemenjuje glavni trg. Simbolika nikad nije slučajna, obzirom da je konj izraz gracioznosti i plemenitosti koju ovo divno mesto nesumnjivo nosi. Mikelandjelov konj Sforca je zaživeo u Pecuju. Projekat velikog umetnika, koji su kreativci mađarskog mediterana, prvi pretočili u delo samo njima svojstvenim stilom. Napravili su neverovatan spoj nasledja i savremenog. Lagumima ispod centra grada su dali svrhu, tako što su ih napunili vodom. Oni imaju ulogu temelja. Puni vode, lagumi imaju težinu da podržavaju bakarnog konja od 30 tona. Na taj način konj nevidljivo pluta na površini, a utemeljen je vodenim lagumima. Nasledje i vrednost je na lucidan način dobilo savremenu primenu.

Pogled od bazilike, koja se nalazi u neposrednoj blizini konja, je na blagom uzvišenju sa kojeg se otvara širina vidika koja ushićuje. Imate doživljaj da neke ulice gledate na mapi u kojoj reke imaju svoje pritoke. Sve se nekako grana i prirodno nadovezuje. Ambijent pošumljenih brda u daljini, iznad grada, upotpunjuje ovaj prirodni dekor u jednu malu celinu. Kao slika na platnu.

U trezoru Umetničkog pres karavana

O Pečuju i njegovom srednjovekovnom univerzitetu, delu istorije koji govori o pohodu Turaka, kao i o tome zašto je deo svetske baštine biće reči u narednom tekstu.

Predstavljajući novi putopis kao epizodu u seriji Umetnički pres karavan u pohodu na Pečuj. Prosto nam je žao da sve utiske odmah obelodanimo. Bilo ih je mnogo u kratkom vremenskom periodu. Neka sačekaju svoje vreme žetve. Za to vreme ih kao blago čuvamo u posebnim odajama Umetničkog pres karavana. U vidu dragocenosti su pohranjena u našim improvizovanim sefovima. Živa iskustva i istinite vrednosti vremenom ne blede, već sijaju jače. Kao što zlato sa protokom vremena ne gubi svoju vrednost i sjaj. Kulturna, duhovna i istorijska blaga ponesena u umu, srcu i duši, brižljivo prenosimo u tajne trezore karavana. Gde prebivaju u večnoj svežini prvog utiska. Šifru svežine i večnosti kulturnih dragocenosti znaju izabrani čuvari Umetničkog pres karavana.