PULA FILM FESTIVAL: ZVEZDANI VATROMET

Umetnički pres karavan

PULA FILM FESTIVAL: ZVEZDANI VATROMET

Umetnički pres karavan ponovo je u Puli gde je u subotu 18. jula svečano otvoren 62. Pula film festival. Branku Lustigu, producentu filmova Šindlerova lista i Gladijator koji je pre 20 godina je osvojio prestižnu Zlatnu arenu pripala je čast da zvanično otvori festival. Film Branka Šmita ,,Imena višnje” prvi je oživeo srebrni ekran u legendarnoj Pulskoj areni. Pred 12.000 ljudi koliko ih je došlo da proslavi početak još jednog filmskog festival, harizmatični Oliver Mlakar svojom voditeljskom veštinom vladao je scenom. Oplemenivši uvodni program neposredno pred početak festivala, spontano i zanimljivo je najavljivao ugledne ličnosti iz sveta filma i državnog establišmenta Hrvatske. Igorom reči podsetio je na osamdesete godine prošlog veka kada je Kviskoteka, kviz koji je ušao u anale, bila nagledanija emisija bivše Jugoslavije. Interesantno je da su dva Branka uz jednog Olivera obeležili početak festivala. Ipak, druge dve neobičnosti su ostavile najači utisak: vatromet i pokojni Josip Broz Tito. Oni su izmamili najduži i najozbiljniji spontani aplauz na otvorenoj sceni prepune pulske arene.

Kako to objasniti? Za vreme prikazivanja dokumentarnog filma o Puli i istoriji pulskog festivala, u jednom delu filma se pojavio Josip Broz u belom odelu kako šeta Brionima. U tom trenutku, pulskom arenom se prolomio frenetičan aplauz praćen radosnim uzvicima. Klicanje bivšem predsedniku je iskreni pokazatelj sadašnjih osećanja koje posetioci nisu krili. Dlanovi su brideli zbog Tita i zbog vatrometa. Publika je ushićeno posmatrala zvezdano nebo iznad arene koje se prošaralo paletom raznih boja. Glasni uzdasi divljenja, koje je ostavljao ovaj neponovljivi vizuelni doživljaj,su bili upotpunjeni jakim zvučnim udarima. Kao da se nebo paralo u osvetljenoj zvezdanoj noći. To može samo vatromet.

U momentu kad je vatromet utihnuo, utišala se i publika. Usledio je prvi film na festivalu. Ukras programa otvaranja festivala je bio svečani crveni tepih koji je simbolično najavljivao, a potom i dočekivao znamenitih ličnosti iz sveta filma i svih društvenih sfera. Pojavljivanje i hod po svečanom tepihu imali su specifičnu težinu i za slavom već ovenčane. Videlo se to po ozarenosti njihovih lica. Kako crveni tepih sam po sebi nekako pleni, tako su svi gosti koji su te večeri imali čast da hodaju po njemu uz zvuke fanfara i doprineli lepoti događaja na ovom prelepom ovom festivalu koje traje 62. godine i trajaće i dalje.

Putopis napisao Borislav Petrović

Foto: Umetnički pres karavan